50 godina tradicije

Na nacionalnom nivou pitanjem rešavanja palijativne nege osoba koje su u tzv. terminalnim stanjima (završnim fazama bolesti) bavi se referentna komisija koju čine eksperti uglavnom za oblast zdravstvene zaštite. Obzirom da je pitanju palijativnog zbrinjavanja u većini zemalja koje su ovome pristupile sistemski uglavnom pristupano iz ugla zdravstvene zaštite, logičan je ovakav pristup i kod nas.

Na žalost, do danas, iako se na ovome radi duže od 10 godina, nije zaživeo ni jedan "hospis" u okviru sistema zdravstvene zaštite. Strateškim planovima predviđeno je da se uglavnom u okviru primarne zdravstvene zaštite obezbeđuje zdravstvena podrška obolelima i njihovim porodicama, a da se na sekundarnom nivou planiraju kapaciteti stacionarnog tipa.

U Kragujevcu je predviđena organizacija "hospisa" u okviru postojećih kapaciteta Kliničkog centra, ali za sada nemamo saznanja da li je nešto urađeno i na implementaciji ove mogućnosti.
Takođe, na nivou lokalne samouprave lokalnim strateškim dokumentom predviđa se mogućnost izgradnje (iz temelja) jednog ovakvog kapaciteta.

Od 2008. godine postoji konkretna inicijativa i predlog Gerontološkog centra Kragujevac lokalnoj samoupravi da se pristupi realizaciji ideje organizovane palijativne nege u stacionarnim uslovima u našoj ustanovi. U vezi sa ovime, pripremljena je i projektna dokumentacija, utvrđene su budžetske pozicije, a učinjeni su i drugi konkretni koraci za obezbeđenje prostora u okviru Objekta 3. Godine 2011. urađena je dogradnja potkrovlja na pomenutom stacionaru i praktično dobijena korisna površina od oko 500m2. Uz raspoložive resurse (kadrovi, oprema, već postojeći prateći servisi kao što su kuhinja, vešeraj...) Gerontološki centar je u potpunosti referentna institucija za organizovanje ovakvog sadržaja.

Statistički podaci takođe daju argumente u prilog ideji da se u okviru Gerontološkog centra organizuje ovakav sadržaj. Naime, 56% starih smeštenih u ustanovu u 2011. godini su bili korisnici tuđe nege. Vreme boravka osoba u terminalnom stanju u ustanovi kreće od 1 do 7 dana, pa do 3 meseca. Najveći broj korisnika je u ustanovi kraće od 6 meseci.

Rezultati koji se mogu očekivati ukoliko se realizuje ovaj sadržaj su raznovrsni. Obezbedila bi se:

1. mogućnost za trajno zbrinjavanje do 50 korisnika u terminalnom stanju ili više od 150 korisnika godišnje;

2. mogućnost kratkotrajnog zbrinjavanja, do 10 dana, kao podrška porodici koja se stara o pacijentu, 23 pacijenta istovremeno ili više od 800 korisnika godišnje;

3. podizanje kvaliteta života osoba u terminalnom stanju i njihovim porodicama, formiranjem regionalnog saveta za palijativno zbrinjavanje;

4. intenzivna podrška porodici, formiranjem službe za podršku porodici;

5. podizanje kvaliteta edukacije, stvaranjem obrazovne baze;

6. razvoj palijativnog zbrinjavanja u Republici Srbiji, razvojem istraživačke baze;

7. podizanje svesti građana kontinuiranim informisanjem javnosti.

Palijativno zbrinjavanje ima sledeće suštinske dimenzije:

1. kontrola simptoma bolesti;
2. smanjenje patnje;
3. psihološka, duhovna i emocionalna podrška;
4. podrška porodici;
5. podrška u periodu žalosti zbog bolnog gubitka.

Ponuđenim projektom moguće je obezbediti kapacitet od 23 kreveta, što bi po našoj proceni bio dovoljan kapacitet za grad Kragujevac pa i šire kada je ovakva vrsta zdravtsveno-socijalne podrške osobama u terminalnom stadijumu u pitanju.

U Gerontološkom centru postoji interdisciplinarni i multiprofesionalni pristup, organizovan timski rad. Unazad 2 godine započela je edukacija zaposlenih iz oblasti palijativnog zbrinjavanja koja će biti intenzivirana i nastavljena u kontinuitetu.