Ustavom iz 1869. godine, koji je poznat još i pod imenom Namesnički i Trojički ustav, stvorena je prvi put u istoriji srpske državnosti pravna pretpostavka, pravno utemeljenje, formiranja udruženja građana, razne humanitarne i druge organizacije. Ovaj ustav donela je Velika narodna skupština koja se sastala u Kragujevcu na dan Sv. Trojica, gde je raspravljano o većem broju članova ustava, a usvojila ga na Petrovdan, 29. juna / 11. jula 1869. godine. Članom 125. ovog Ustava data je mogućnost osnivanja „privatnih zavoda za dobrotvorne svrhe“, a dozvolu za rad davalo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Kneževine Srbije.
Društvo '“Milosrđe“je osnovano u Kragujevcu 15.(28.) juna 1910. godine, a prva predsednica je bila Draga St. Petrović. Osnovni cilj i zadatak zbog čega je osnovano Društvo ''Milosrđe'' bilo je da spreči „neminovnu propast siročadi i tragediju u životu iznemoglih i bespomoćnih i samohranih staraca i starica, bez najelemtarnijih uslova za život, da sačuva nezbrinut podmladak i zbrine ostarele, bespomoćne i nesposobne za privređivanje i olakša im zlim udesom dočekan, težak život na izmaku“.
Osnivanje društva sa ovakvim plemenitim ciljem pozdravljen je u gradu sa radošću i naišlo je na pohvalno razumevanje kod svih društvenih slojeva. Članstvo je bilo brojno, a nije izostala ni pomoć od svih u granicama mogućnosti. Zabeleženo je da su ljudi dajući pomoć govorili: ''Ko zna šta nosi sutrašnji dan i ko šta može u životu dočekati''.
Široka društvena akcija prikupljanje sredstava za otvaranje doma za ishranu i negu siročadi, staraca i starica bila je veoma zapažena, kako su samom Kragujevcu tako i van našeg grada. Veliko priznanje za svoju humanu misiju i ključnu ulogu za brzo otvaranje doma za siročad i prvog doma staraca i starica ''Milosrđe'' dobilo je od velikog industrijalca i poznatog filantrope Đorđa Vajferta koji je poklonio Društvu svoje imanje – zgradu u Višnjićevoj ulici, na levoj obali Lepenice kod Ćiftine ćuprije
U ''Poglavarstvu grada Kragujevca'' za 1914. godinu, u dokumentu ''Budžet za 1914. godinu'' navodi se da se daje ''Pomoć domu staraca i starica'' za 1913. godinu 300 dinara. Ovaj podatak nesumnjivo dokazuje da je ''Dom staraca i starica'' osnovan u drugoj polovini ili krajem 1912. godine, jer kao ustanova – institucija koja je počela sa radom i postoji mogao je ući u budžet grada za 1913. godinu. To je sigurno bio prvi oblik zaštite i staranja o starim licima.
Još jedna sigurna potvrda o formiranju „Doma kragujevačkih ubogih staraca i starica“ je i testament, od 26. novembra 1913. godine, kragujevačkog trgovca i dobrotvora Obrena Jankovića i njegove žene Jelisavete, koji između ostalog, ostavljaju „Društvu za dom Kragujevačkih ubogih staraca i starica 500 dinara“.
Dom je radio i za vreme II svetskog rata, a i posle rata, Dom je ostao na istoj lokaciji, a pored državne pomoći brigu o Domu vodio je i Fond socijalne zaštite. Posle otvaranja Doma u Zakuti, 1955. godine, Dom u Višnjicevoj radio je još nekoliko godina, zatim je zatvoren i izdat kao stambeni prostor, a 70-tih godina zgrada bila srušena.
Odluka o osnivanju Doma za stare i penzionere, na mestu na kojem se i danas nalazi, realizovana je tek 1962. godine, a istovremeno je odlučeno da se Dom u Zakuti pripoji Domu u naselju “Vašarište”. Dom je počeo sa radom 1963. godine, raspolagao sa 80 kreveta. Godinu dana kasnije, zahvaljujući i donaciji engleske fondacije Sue Ryder, izgraden je još jedan objekat, sa 45 ležajeva.
Posle zatvaranja Doma u Zakuti, tražena su druga, privremena rešenja, pa je odeljenje Doma jedno vreme bilo u napuštenoj školi u Donjoj Sabanti, a zatim u selu Drača. Godine 1971. u Malim Pčelicama počela je izgradnja Zavoda za zbrinjavanje odraslih, mentalno zaostalih i duševno obolelih lica, sa kapacitetom od 400 ležaja i od tada Dom brine samo o starim mentalno zdravim licima. Prvobitna zgrada je, medutim, srušena i, zahvaljujuci još jednoj donaciji Sue Ryder 1972. godine podignut je nov objekat za polupokretna lica.
Dom u Vašarištu dobio je još jedan objekat 1978. godine, u kojem su danas smešteni teže pokretni i nepokretni korisnici. Ministarstvo za socijalna pitanja finansiralo je 2002. godine izgradnju novog objekta, sa 30 dvokrevetnih apartmana za, kako pokretna, tako i za nepokretna lica.
 |
 |
 |
 |
 |
 |